SREĆA SE TRAŽI U KUR’ANU, A NE DRUŠTVENOJ MREŽI…

Oni leže na stolu, jedan do drugog: Kur’an Časni i mobitel.
Jedan je dobro istrošen, često se koristi,
Drugi neotvoren, ostavljen tu reda radi.

Šta li se na stranicama Kur’ana nalazi?
Šta li nam poručuju,
Šta li ćemo saznati?

Zar je to bitno nama,
Upali brzo Facebook,
Novi statusi, notifikacije,
Šta li ima novog?
Mnogo nam je to draže od učenja ovog!

I rado idemo tamo,
Gdje ‘liječimo’ brige,
Facebooku, kradljivcu duše.

Čekaju nas raja,
prijatelji stari, komentari razni,
Prepirke nove,
‘Hrana’ je to duše moje…

Požuri, pohiti,
Nemaš vakta učiti.
Nemaš za to vremena,
Minuti su važni, proći se vijest,
Duša tvoja traži svoj ‘lijek’…

A šta nam to Kur’an (ne) pruža?
Nema brzih vijesti,
Nema trača, rasprava ni laži,
Nema estrade, harama niti Candy Crusha,
A sve nam to fali…

I tako dan za danom,
vremena za Kur’an nemamo.
Žalimo se na sve i svašta,
a ne vidimo sebe,
Da krivci smo sami za teško stanje.

Vrati se Allahu,
Perdu s srca skini
Sreća se traži u Kur’anu,
a ne društvenoj mreži…

Piše: Nedim Botić