MNOGO JE ISKRENIH MUSLIMANA, ALI JE JEDAN EBU BEKR ES-SIDDIK, R.A.

Piše: Edhem Šerkavi / Preveo i prilagodio: Abdusamed Nasuf Bušatlić

Gdje završavaju Allahovi poslanici, tu počinje Ebu Bekr, r.a., a gdje završava Ebu Bekr, r.a., tu počinju ostali ljudi. Hazreti Ebu Bekr, r.a., u sebi je objedinio pravednost i odlučnost hazreti Omera, r.a., samilost i plemenitost hazreti Osmana, r.a., um i mudrost hazreti Alije, r.a., hrabrost i snagu Halida ibn Velida, r.a., pronicljivost i znanje Ibn Abbasa, r.a., inteligenciju i dosjetljivost Amra ibn Asa, r.a., mudrost i sposobnost upravljanja Muavije, r.a., nježnost i povjerenje Ebu Ubejde ibn Džerraha, r.a., i kada se Omer, Osman, Alija, Halid ibn Velid, Ibn Abbas, Amr ibn As, Muavija i Ebu Ubejde nađu u jednoj osobi, onda dobijete Ebu Bekra, r.a.

U vrijeme džahilijjeta

Ebu Bekr, r.a., od početka je pripreman da bude Ebu Bekr es-Siddik. Bio je mali kad ga je otac zaustavio ispred kipa Hubela i rekao mu: ”Ovo je tvoj bog.” Ebu Bakr se obratio Hubelu, riječima: ”Napoji me, nahrani me, izliječi me!”, ali nije dobio nikakav odgovor. Zatim mu je rekao: ”Loše li si ti božanstvo!”

Od malih nogu odrastao je kao Kurejšija koji nije slijedio vjeru Kurejšija, kao ni njegov drug, Muhammed, s.a.v.s. Bio je dobro pripremljen da slijedi svoga druga prije nego ga je i upoznao. Nikada nije pio alkohol, nije zakopavao živu žensku djecu, nije koristio kamatu i nikada nije bludničio. Bio je visokog morala i uglednik iz plemena Benu Temim.

Kao musliman

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: “Nisam nikome ponudio islam a da nisam primijetio zbunjenost u njegovim očima, svejedno prihvatio moj poziv ili ne prihvatio, osim Ebu Bekra.” Ebu Bekr je bio dobro pripremljen da bude drug i ashab posljednjem Allahovom poslaniku, Muhammedu, s.a.v.s. Sve što je čekao bilo je njegovo rođenje.

Kada je Allahov Poslanik, s.a.v.s., doživio noćno putovanje – Isra’ i Mi’radž u toku kojeg je posjetio Bejtul-Makdis (Jerusalem), a odatle je uzdignut na nebesa, Ebu Bekr nije to znao i nije bio prisutan kad je Allahov Poslanik, s.a.v.s., pričao o tome pored Kabe, pa su nevjernici iskoristili to da odvrate i odvoje Ebu Bekra od Muhammeda, s.a.v.s. Otišli su kod njega i rekli mu: ”Tvoj prijatelj tvrdi da je sinoć posjetio Bejtul-Makdis i da se u toku noći vratio u Mekku.”

On im je na to rekao: “Allaha mi, da je rekao da je uzdignut na nebesa, a ne samo da je posjetio Bejtul-Makdis, ja bih mu vjerovao.”

Bio je vrlo bogat i sav svoj imetak uvakufio je za poslaničku misiju i da’vu svoga prijatelja Muhammeda, s.a.v.s. Bilal ibn Rebah, r.a., nije bio jedini kojeg je Ebu Bekr otkupio, a zatim ga oslobodio u ime Allaha, već je jedan od najpoznatijih među mnoštvom onih koje je hazreti Ebu Bekr, r.a., otkupio i oslobodio.

Kada ga je Allahov Poslanik, s.a.v.s., pitao: ”Šta si od imetka ostavio svojoj porodici?”, on je odgovorio: ”Ostavio sam im Allaha i Njegovog Poslanika, s.a.v.s.”

Ebu Bekr, r.a., stavio je imetak pod svoje noge, pa ga je Allah uzdigao iznad drugih ljudi. Kada je hazreti Omer, r.a., došao sa pola svoga imetka za opremanje muslimanske vojske, sâm sebi je govorio: ”Danas ću preteći Ebu Bekra.” No, nakon toga je vidio da je Ebu Bekr donio sav svoj imetak, pa je hazreti Omer el-Faruk shvatio da se Ebu Bekr, r.a., ne može preteći u dobročinstvu.

Kao halifa

Život Allahovog Poslanika, s.a.v.s., otkrio nam je Ebu Bekra, r.a., kao blagog i darežljivog čovjeka, ali je smrt Allahovog Poslanika, s.a.v.s., i njegovo preseljenje na bolji svijet, otkrilo Ebu Bekra kao hrabrog i neustrašivog muslimana. Ebu Bekr, čovjek koji je bio toliko blag i osjećajan da nije mogao proučiti ni jedan ajet, a da ne zaplače, bio je jedini među ashabima koji je pokazao postojanost i čvrstinu u trenutku najveće krize koja je zahvatila islamski ummet, a to je preseljenje Allahovog Poslanika, s.a.v.s., na Ahiret.

Pretpostavljalo se da će se Omer, r.a., popeti na minber i obratiti se muslimanima u tom teškom i odsutnom trenutku, jer je Omer bio jači, ili možda Halid ibn Velid, jer je on bio neustrašivi mudžahid i vojskovođa, ili pak hazreti Alija, r.a., jer je on bio poznat po svojoj mudrosti i staloženosti, ali je to učinio Ebu Bekr. On se popeo na minber Poslanikove džamije i rekao: ”O ljudi, ko je obožavao Muhammeda, s.a.v.s., neka zna da je on umro, a ko obožava Allaha jedinog, neka zna da je Allah vječno živ i da ne umire!”

Tako nas je hazreti Ebu Bekr naučio da ne sudimo i ne ocjenjujemo ljude po vanjštini, već po nutrini, jer se često desi da nam ljudska nutrina pokaže sasvim drugu osobu od njegove vanjštine.

Na dan otpadništva, kada su svi ashabi, pa čak i Omer, sugerirali halifi Ebu Bekru da se ne treba boriti i ratovati protiv otpadnika, Ebu Bekr je zgrabio Omera za odjeću i rekao mu: ”Majka te neimala, sine Hattabov, zar ti da budeš strog u džahilijjetu, a blag i popustljiv u islamu?! Allaha mi, ako mi uskrate i jedan povodac na ime zekata koji su davali Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., ja ću se boriti protiv njih i borit ću se protiv svih onih koji prave razliku između obaveze namaza i obaveze zekata. Zar da iščezne islam (islamski propisi) a ja živ?!”

Ako nam je njegov hilafet otkrio Ebu Bekra kao izvrsnog političara i ratnika, nije nam skrio ni Ebu Bekra insana nježnog srca i brižnog poput roditelja.

Naime, kada je hazreti Omer, r.a., preuzeo hilafet nakon smrti hazreti Ebu Bekra, r.a., izašao je jednom prilikom na ulicu i vidio je djecu kako se igraju na putu. Kada su djeca ugledala halifu Omera, pobjegla su, jer su ga se bojali. Vidjevši to halifa Omer je zaplakao. Ebu Ubejde, r.a., upitao je: ”Vođo pravovjernih, šta te je rasplakalo?”

Hazreti Omer, r.a., rekao je: ”Ova djeca su se do jučer hvatala za Ebu Bekrovu odjeću i govorili mu: ‘Babuka, babuka!”’

Da, mnogo je dobrih i iskrenih muslimana, ali je jedan Ebu Bekr es-Siddik.

Saff